Уставни суд Републике Српске

Уставни суд Републике Српске, на основу члана 115. Устава Републике Српске члана 58. став 1. тачка 1 и члана 62. став 1. тачка 2. Закона о Уставном суду Републике Српске – пречишћени текст («Службени гласник Републике Српске» број 54/05), на сједници одржаној 31. јануара 2006. године, д о н и о ј е

Р Ј Е Ш Е Њ Е

Обуставља се поступак за оцјењивање уставности члана 3. став 1. тачка 2, члана 4. став 1. тачка 4. у дијелу који гласи: “искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1. тачка 2. овог закона“, члана 9. став 1. тачка 2. у дијелу који гласи: “искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1. тачка 2. овог закона“ и чл. 11. до 18. Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/04), који је донијела Народна скупштина Републике Српске.

О б р а з л о ж е њ е

Удружење грађана за поврат старе девизне штедње у Босни и Херцеговини и дијаспори дало је Уставном суду Републике Српске иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/04), који је донијела Народна скупштина Републике Српске. У иницијативи се наводи да је одредбама овог закона, које се односе на стару девизну штедњу, дефинисан појам старе девизне штедње као унутрашњи дуг Републике Српске, затим да је прописан поступак верификације и начин исплате старе девизне штедње. Давалац иницијативе указује да Република Српске није могла донијети оспорени закон из разлога што је Споразумом о питањима сукцесије који је ратификовао Предсједништво Босне и Херцеговине 28. новембра 2001. године, а који има карактер међународног уговора, утврђено да је Босна и Херцеговина једна од пет једнако суверених држава насљедница бивше СФРЈ и да је као таква преузела права и обавезе који јој припадају као насљедници бивше државе. Због наведеног, давалац иницијативе сматра да стара девизна штедња није унтрашњи дуг Републике Српске, нити је рјешавање овог проблема у надлежности Републике Српске и да одредбе оспореног закона које се односе на стару девизну штедњу треба да буду укинуте као и све радње извршене на основу тог закона. Коначно, иницијатор је Уставном суду поднио захтјев да у смислу члана 39. Пословника о раду Уставног суда обустави даљњи рад на верификацији старе девизне штедње до доношења коначне одлуке Суда о уставности оспорених одредаба закона, јер како наводи, радови на верификацији старе девизне штедње стварају велике трошкове и при томе дадатно „малтретирају“ старе девизне штедише, а све то нема за циљ рјешавање проблема исплате старе девизне штедње.

Народна скупштина Републике Српске није доставила одговор на наводе из иницијативе. У одговору Владе Републике Српске, између осталог, наводи се да је држава Босна и Херцеговина законски пренијела у надлежност ентитета разрјешење питања старе девизне штедње на тај начин што је Оквирним законом о приватизацији предузећа и банака у Босни и Херцеговина („Службени гласник Републике Српске“ број 14/98), предвиђено, између осталог, да ће се потраживања према предузећима и банкама које се приватизују, сматрати одговорношћу ентитета који врше приватизацију. Наводи и да је накнадно донесеним законима у ентитетима, и то Законом о утврђивању и реализацији потраживања грађана у поступку приватизације у Федерацији Босне и Херцеговине и Законом о приватизацији државног капитала у предузећима („Службени гласник Републике Српске“ бр. 24/98, 62/02 и 38/03), предвиђен правни оквир према којем би штедише биле у могућности да реализују своје право на накнаду по основу рачуна старе девизне штедње. Сматрају да разрјешење ових масовних потраживања подразумијева доношење сложених стратешких одлука за које Држава није утврдила финансијска средства за њихово разрјешење, те да је за сада дато кроз ентитетске прописе у којима се осигуравају права штедиша у оквиру Европске конвенције о људским правима и основним слободама. Такође, наводе да донесени ентитески закони као и Закон у Брчко Дистрикту не регулишу на исти начин рокове исплата и због чега штедише у Босни и Херцеговини нису у равноправном положају. Тврде да је у поступку доношења оспореног закона испоштован Устав Републике Српске, те да пратећи подзаконски акти не задиру у законску материју а да верификација не задире у права појединца, већ да само представља техничку обраду утврђивања потраживања.

Чланом 1. Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/04) прописано је да се овим законом уређује поступак, начин и рокови утврђивања и измиривања унутрашњег дуга Републике Српске према физичким и правним лицима, у укупном износу до 1.761,7 милиона КМ. Према одредби члана 3. став 1. тачка 2. Закона под унутрашњим дугом, у смислу овог закона, подразумијевају се обавезе по основу девизне штедње депоноване код банака на територији Републике Српске до 31. децембра 1991. године у износу од 774,9 милиона КМ. Одредбом чл. 4. став 1. тачка 4. Закона је прописано да се под општим обавезама подразумијевају обавезе настале до 31. децембра 2002. године и то обавезе по извршним судским одлукама у укупном износу до 25,0 милиона КМ, искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1. тачка 2. овог закона, као и материјалне и нематеријалне штете из члана 3. став 1. тачка 3. овог закона. Затим, чланом 9. став 1. тачка 2. овог закона је прописано да ће се емисијом дугорочних обвезница измирити опште обавезе у укупном изноосу до 167,6 милиона КМ и то обавезе по извршним судским одлукама у укупном износу до 20,0 милиона КМ, искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1. тачка 2. овог закона, као и материјалне и нематеријалне штете из члана 3. став 1. тачка 3. овог закона. Чланом 11. став 1. овог Закона прописано је да се под старом девизном штедњом подразумијева девизна штедња депонована у најнижим пословним јединицама банака (филијалама) на територији Републике Српске, са стањем на дан 31. децмбра 1991. године, умањена за износ пренесених средстава на јединствени приватизациони рачун и јединствени рачун власника старе девизне штедње и износ исплаћен до истека рока за верификацију утврђеног чланом 12. овог закона, у укупном износу до 774, 9 милиона КМ, док је ставом 2. истог члана прописано да стара девизна штедња, дефинисана ставом 1. овог члана не обухвата девизну штедњу депоновану у филијалама Љубљанске банке и Инвест банке, на територији Републике Српске, која ће се рјешавати у процесу сукцесије имовине бивше СФРЈ. Поред наведеног, поменутим законом је прописан начин и рокови верификације, па је прописано да ће Влада Републике Српске у року до 90 дана од дана ступања на снагу овог закона донијети акт којим ће се регулисати ближи услови, поступак и рокови појединачне верификације обавеза из члана 11. овог закона (члан 12. став. 1.), док је ставом 2. истог члана одређено да се обавезе по основу старе девизне штедње из члана 11. овог закона прерачунавају у КМ по средњем званичном курсу Централне банке БиХ који важи на дан 31. августа 2004. године. Чланом 13. став 1. овог закона је прописано да се обрачуната неисплаћена или неискориштена камата на стару девизну штедњу од 01. јануара 1992. године отписује у цијелости, а највише до износа стања девизне штедње на дан верификације и не представља обавезу Републике Српске. Ставом 2. овог члана је прописано са се обавезе по основу старе девизне штедње које нису верификоване у складу са одредбама члана 12. овог закона отписују и не представљају обавезу Републике Српске, док је ставом 3. овог члана одређено да уколико су обавезе верификоване на начин прописане чланом 12. овог закона веће од износа утврђеног у члану 11. овог закона, разлика се отписује сразмјерним умањењем појединачних обавеза и не представља обавезу Републике Српске. Према одредби члана 14. закона обавезе дефинисане чланом 11. овог закона измирују се исплатом у готовини и емисијом обвезница. Начин и рокови измиривања обавеза у готовини и емисијом дугорочних обвезница прописан је у чл. 15. и 16. овог закона. Према члану 17. закона обвезнице издате у сврху измирења унутрашњих потраживања према Републици Српској се не могу користити у приватизацији државне имовине, с тим да се стара девизна штедња може и даље користити у процесу приватизације до дана када ће се иста моћи претворити у обвезнице, у складу са законским прописима који регулишу приватизацију државног капитала.

У поступку оцјењивања уставности оспорених одредаба Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/04), утврђено је да је Одлуком о меритуму Уставног суда Босне и Херцеговине број 14/05 од 02. децембра 2005. године, између осталог, утврђено да одредбе Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/04) које се тичу старе девизне штедње нису у складу са чланом III Устава Босне и Херцеговине, те да се у оспореном Закону укидају члан 3. став 1. тачка 2, члан 4. став 1. тачка 4. у дијелу који гласи: “искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1. тачка 2. овог закона“, члан 9. став 1. тачка 2. у дијелу који гласи: „искључујући судске одлуке и одлуке других надлежних органа по основу старе девизне штедње из члана 3. став 1. тачка 2. овог закона“ и чланови 11. до 18., као и да укинуте одредбе престају да важе наредног дана од дана објаве ове одлуке у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“. Такође је наложено Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да у року од три мјесеца од дана објаве ове одлуке у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ донесе закон којим ће се регулисати питање исплате старе девизне штедње. Одлука о меритуму Уставног суда Босне и Херцеговине објављена је у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 2/06 од 16. januara 2006. godine.

Према члану VI став 4. Устава Босне и Херцеговине Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине ће бити коначне и обавезујуће.

Имајући у виду насталу правну ситуацију, односно да су оспорене одредбе Закона о утврђивању и начину измирења унутрашњег дуга Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 63/04), који је донијела Народна скупштина Републике Српске престале да важе на основу наведене Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд је на основу члана 58. тачка 1. Закона о Уставном суду Републике Српске, обуставио поступак за оцјењивање уставности оспорених одредби овог закона, јер није оцијенио да је потребно донијети одлуку због тога што нису отклоњене посљедице неуставности.

С обзиром на наведену одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд у овом предмету није нашао за потребно да посебно разматра приједлог даваоца иницијативе за доношење привремене мјере.

На основу изложеног, одлучено је као у диспозитиву овог рјешења.

Ово рјешење Уставни суд је донио у саставу: предсједник Суда Мирко Зовко и судије: Михаило Адамовић, Војин Бојанић, Милорад Ивошевић, Адем Медић, др Душко Медић, проф. др Марко Рајчевић, Бранко Сунарић и Авдо Шпиљак.

Број: У - 45/05 ПРЕДСЈЕДНИК
31. јануар 2006. године УСТАВНОГ СУДА

Мирко Зовко